Zastarelost u krivičnom pravu

10/07/2018 krivično-pravo

Zastarelost je pravni institut kojim se „gasi“ pravo države na krivični progon učinioca krivičnog dela, odnosno pravo da se izvrši izrečena sankcija. Naime, ako je od izvršenja krivičnog dela ili od pravosnažnosti presude, kojom je sankcija izrečena, proteklo određeno vreme, prestaje pravo nadležnih organa da protiv učinioca pokrenu, odnosno vode krivični postupak, odnosno da pristupe izvršenju izrečene sankcije. U tom smislu, Krivični zakon razlikuje zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija. Sud ne uzima u obzir razloge zbog kojih je zastarelost nastupila, od značaja je samo činjenica da su protekli rokovi određeni Krivičnim zakonom.

1. Zastarelost krivičnog gonjenja:

Protiv učinioca krivičnog dela više se ne može pokrenuti krivični postupak, odnosno on se ne može nastaviti protekom rokova određenih Zakonom. Prema tome, moguće su dve situacije;

Prva je ako krivični postupak još nije pokrenut, nastupanjem zastarelosti krivičnog gonjenja prestaje pravo nadležnog organa da postupak pokrene.

Druga situacija je kada zastarelost nastupi u toku krivičnog postupka, i tada sud obustavlja postupak.

U oba slučaja pravna posledica je ista – sud donosi presudu na osnovu koje se optužba odbija zbog zastarelosti, kao jednom od razloga koji trajno isključuju krivično gonjenje, prema Zakonu o krivičnom postupku.

Zastarelost krivičnog gonjenja počinje teći od vremena izvršenja krivičnog dela, odnosno od dana kada je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila. U slučaju da se radi o produženom krivičnom delu, zastarelost počinje da teče od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg krivičnog dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom. Što se tiče krivičnih dela nečinjenja, zastarelost počinje teći od momenta kada je propuštena obaveza na činjenje.

Zatarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela. Od tog trenutka, počinje da teče novi rok zastarelosti. Dakle, prvi uslov za prekid zastarelosti je da je preduzeta procesna radnja od strane ovlašćenih državnih organa ili procesnih subjekata, a sve u cilju otkrivanja krivičnog dela ili otkrivanja i gonjenja učinioca krivičnog dela. Na preduzimanje ovih radnji ovlašćeni su subjekti krivičnog postupka: sud, javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac. Drugi uslov je da radnja preduzeta u odnosu na određeno krivično delo, i najzad, procesna radnja mora biti preduzeta protiv određenog lica za koje postoji sumnja da je učinilo krivično delo.

Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu krivično gonjenje ne može otpočeti ili nastaviti. U ovom slučaju postoje smetnje koje isključuju krivično gonjenje, i sve dok one postoje gonjenje se ne može preduzeti ili nastaviti. Ovde govorimo o obustavi zastarelosti krivičnog gonjenja, i u rok zastarelosti se ne uračunava vreme dok je obustava trajala. U tom smislu, moglo bi se reći da za vreme trajanja smetnji zastarelost „miruje“, što znači da sa nestankom smetnje rok zastarelosti nastavlja da teče. U ovoj situaciji, za razliku od prekida zastarelosti, rok ne počinje da teče iznova, već se nastavlja tamo gde je stao pre nego što je smetnja nastupila. Nedvosmisleno je da se radi samo o zakonskim smetnjama, i to onim koje su predviđene Zakonom o krivičnom postupku. Tako na primer, predviđeno je da će javni tužilac rešenjem prekinuti istragu ako je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost. Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, istraga se nastavlja.

2. Zastarelost izvršenja kazne

Nastupanjem ovog vida zastarelosti gasi se ovlašćenje nadležnog organa da izvrši kaznu koja je izrečena učiniocu, pravosnažnom sudskom odlukom. Za dužinu roka zastarelosti izvršenja, merodavna je kazna koja je izrečena pravosnažnom sudskom odlukom. Kada je u pitanju sticaj krivičnih dela, zastarelost izvršenja određuje se prema jedinstvenoj kazni koja je izrečena za sva krivična dela učinjena u sticaju.

Da li su neka krivična dela izuzeta od instituta zastarelosti?

Postoje i krivična dela kod kojih ne može nastupiti ni zastarelost krivičnog gonjenja, ni zastarelost izvršenja kazne, kao što je genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina.

Poseban vid zastarelosti je apsolutna zastarelost, odnosno da zastarelost nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top