Uslovna osuda

28/02/2019 krivično-pravo

Uslovna osuda predstavlja meru upozorenja, čija je svrha da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kada se može očekivati da će upozorenje, uz pretnju kazne, dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela. Primena ove krivične sankcije dolazi u obzir kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno uticati na učinioca da ne vrši krivična dela, i to samo u slučaju kada se radi o lakšim krivičnim delima i kada se i ovom krivičnom sankcijom može uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za vreme koje odredi sud ne učini novo krivično delo. Vreme proveravanja koje sud određuje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina, s tim što se izriče na pune godine ili godine i mesece. Uz uslovnu osudu se obavezno određuje uslov da osuđeni za vreme roka proveravanja ne učini novo krivično delo, a uz ovaj uslov se mogu odrediti i određene obaveze, kao što su naknada štete prouzrokovane krivičnim delom i povraćaj imovinske koristi koja je pribavljena izvršenjem krivičnog dela. Uslovna osuda se može izreći kada je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine. Bitna je, dakle, kazna koju je sud utvrdio za izvršeno delo, a ne propisana kazna. Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može se izreći uslovna osuda.

Izricanje uslovne osude je uvek fakultativno, što znači da je celishodnost njenog izricanja uvek prepuštena oceni suda. Okolnosti koje sud ceni pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu su ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.

Opozivanje uslovne osude

Sud će opozvati uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju. Ukoliko osuđeni u vreme proveravanja izvrši krivično delo, za koje je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, sud, ceneći okolnosti svakog konkretnog slučaja, odlučuje da li će opozvati uslovnu osudu. Međutim, sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi, i za nova krivična dela treba izreći kaznu preko dve godine zatvora. Uslovna osuda se izriče pod pretpostavkom da učinilac krivičnog dela i bez izvršenja utvrđene kazne neće ubuduće vršiti krivična dela, a ovakva pretpostavka se bazira na celokupnoj oceni ličnosti učinioca i izvršenog dela od strane suda. U tom smislu, ako učinilac krivičnog dela, za vreme roka proveravanja izvrši novo krivično delo opozivanje uslovne osude može biti obavezno i fakultativno.

Do opozivanja uslovne osude može doći i kada sud, nakon što je osuđenom izrekao uslovnu osudu, utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom slučaju, sud će izreći osuđenom jedinstvenu kaznu zatrvora za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.

I na kraju, do opozivanja uslovne osude može doći i ako je uslovnom osudom određeno osuđenom licu da ispuni određene obaveze, a on ne ispuni tu obavezu u određenom roku. Ukoliko sud utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, oslobodiće ga od ispunjenja obaveze ili će je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.

SLEDEĆI ČLANAK

Top