Ugovor o poklonu

26/11/2018 gradjansko-pravo

Ugovor o poklonu je jedan od najstarijih ugovora koje uporedna pravna tradicija poznaje. Njegovi pravni koreni sežu još iz vremena Mesopotamije, kada je u Hamurabijevom zakoniku predviđeno da se za drugoga može učiniti neka besteretna korist, dok je kod starih Rimljana bio dostupan u više vidova kao rezultat njihove razvijene pravne svesti.

U novije doba, građanske kodifikacije regulišu ovaj pravni posao kao način sticanja koristi i uvećanja imovine bez ikakve naknade. Što se tiče zakonodavstva Republike Srbije, Zakon o obligacionim odnosima nije regulisao ugovor o poklonu, iz razloga što se u vreme njegovog donošenja smatralo da ovim zakonom treba urediti samo ugovorne odnose iz oblasti prometa roba i usluga, a zakonodavac je smatrao da ugovor o poklonu ne spada u ovu vrstu ugovornih odnosa.

Dakle, govorimo o pravnom poslu kojim jedna ugovorna strana prenosi ili se obavezuje da prenese na drugu ugovornu stranu pravo svojine određene stvari, neko pravo, ili da na račun svoje imovine učini neku korist za drugu ugovornu stranu, koja zauzvrat ne duguje nikakvu naknadu. Predmet ugovora može biti stvar, imovinsko pravo ili neka druga korist. Bitan element ugovora o poklonu je namera darežljivosti animus donandi, koja postoji kod poklonodavca, i ovde se radi o jednostrano obaveznom, dobročinom ugovoru koji obavezuje jedino poklonodavca.

Posebno zanimljivo pitanje, koje često stvara probleme u pravnoj praksi je kako i na koji način se može raskinuti ugovor o poklonu? Najpre, može se govoriti o okolnostima koje se onose na poklonodavca i poklonoprimca. Raskid ugovora o poklonu se može tražiti zbog nezahvalnosti poklonodavca, i ovde se govori o gruboj nezahvalnosti, koja se mora ceniti u svakom konkretnom slučaju. Poklonodavac može raskinuti ugovor u roku od jedne godine od saznanja za razlog, odnosno kada protekne 10 godina od zaključenja ugovora, bez obzira na saznanje. Poklonodavac može raskinuti ugovor jednostranom izjavom i tada stiče pravo na povraćaj onga što je poklonio. Međutim, situacija je drugačija kada je poklonoprimac otuđio stvar trećem licu. Tada treće lice ostaje vlasnik stvari, a poklonodavac može da zahteva od poklonoprimca naknadu u vrednosti stvari koja je poklonjena.

Još jedan od razloga zbog koga se može tražiti raskid ugovora o poklonu je osiromašenje poklonodavca, u smislu nedostatka nužnih sredstava za život. Znači, u ovoj situaciji sama egzistencija poklonodavca kao i lica koja je on dužan da izdržava je ugrožena, tako da se vrši povraćaj datog.

Posebna pravila važe za povraćaj poklona koji su supružnici jedan drugom poklonili, te se u tom smislu pravi razlika između običnih poklona i poklona veće vrednosti. U slučaju razvoda braka, obični pokloni se ne vraćaju, a pod tim se podrazumevaju manji, uobičajeni pokloni ( npr. pokloni za rodjendan, za godišnjicu braka itd…), dok se povraćaj poklona veće vrednosti ceni u zavisnosti od konkretne situacije. Tako, supružnik koji nije kriv za razvod braka zadržava sve poklone od supružnika čijom je krivicom brak razveden, a takođe ima pravo i da traži povraćaj poklona koje je on učinio. Ukoliko je brak razveden bez krivice supružnika, svaki od njih zadržava primljene poklone. Ako dodje do poništaja braka, povraćaj poklona se vrši u zavisnosti od saznanja za razlog ništavosti koji je doveo do poništaja braka, i tada supružnik koji nije znao za razlog ništavosti zadržava poklone, a može i tražiti povraćaj datih poklona.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top