Testament – zaveštanje

06/08/2017 gradjansko-pravo

Osim zakonskog, u našem pravu je moguće i zaveštajno (testamentalno nasleđivanje). Testament (zaveštanje) je lična, jednostrana izjava volje, kojom jedno lice, sposobno za davanje ovakve izjave, raspolaže svojom imovinom u slučaju smrti, u zakonom određenom obliku. Radi se o pravnom poslu mortis causa - koji proizvodi dejstva posle smrti zaveštaoca i zaveštalac ga može uvek izmeniti i opozvati, sve dok je sposoban da sačini zaveštanje. Naš zakon o nasleđivanju predviđa da zaveštanje može zaključiti lice koje je navršilo petnaest (15) godina života i koje je sposobno za rasuđivanje, a gubitak sposobnosti nakon sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. U trenutku sačinjavanja zaveštanja, na strani zaveštaoca mora postojati namera da sačini zaveštanje - animus testandi, koja mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i usmerena na sačinjavanje testamenta. Zaveštaočeva namera da sačini testament mora biti određena i bezuslovna. Testament je punovažan samo ako je sačinjen u formi i pod uslovima određenim zakonom. S tim u vezi, Zakon o nasleđivanju poznaje nekoliko oblika zaveštanja:

  1. Svojeručno (OLOGRAFSKO) zaveštanje je prilično jednostavno i lako sačiniti. Zaveštalac koji zna da čita i piše sačinjava zaveštanje tako što ga sam napiše i potpiše. Dakle, kod ovog oblika testamenta je jedino bitno da ga zaveštalac rukom napiše i potpiše i tada je ispunjena zakonska forma. Nije potrebno prisustvo svedoka, nije obavezna overa kod nadležnog organa, a čak ne mora da sadrži mesto ni datum gde i kada je sačinjen. Ukoliko se opredelite za ovu vrstu testamenta, svakako se preporučuje da stavite datum, zbog procene aktivne zaveštajne sposobnosti, ukoliko dođe do osporavanja. Naravno, preporučuje se i overa kod nadležnog organa jer će tako testament dobiti veću važnost i videće se datum kada je overeno.

  2. Pismeno zaveštanje pred svedocima – ALOGRAFSKO zaveštanje se sačinjava tako što zaveštalac pred dva svedoka izjavi da je unapred sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja, a potom se na pismenu svojeručno potpiše. Ovu vrstu testamenta može sačiniti i neko drugo lice, ne mora ga sačiniti zaveštalac, zato što je za ispunjenje forme alografskog zaveštanja bitno da zaveštalac pred svedocima prizna testament za svoj i da ga potpiše. Svedoci se svojeručno potpisuju ispod potpisa ostavioca, a poželjno je da bude naznačeno njihovo svojstvo svedoka. Svedoci ne moraju da budu upoznati sa sadržinom testamenta.

  3. Sudsko zaveštanje sastavlja sudija po kazivanju zaveštaoca, u posebnom vanparničnom postupku. Sudija najpre utvrđuje identitet zaveštaoca i to: na osnovu toga što ga lično poznaje; uvidom u javnu ispravu sa fotografijom zaveštaoca i uz to saslušanje jednog svedoka identiteta; ili saslušanjem dva svedoka identiteta. Kada utvrdi identitet zaveštaoca, sudija proverava da li zaveštalac ima aktivnu testamentalnu sposobnost, koja je neophodna da bi testament bio validan. Takođe, mora se utvrditi da li postoji slobodna i ozbiljna volja za sastavljanje testamenta, i ukoliko su ispunjeni ovi uslovi, sudija takvu izjavu unosi u zapisnik. Sudija sastavlja testament na osnovu ostaviočeve izjave, dakle ne može se doći sa već sačinjenim zaveštanjem, već se njegova izjava unosi direktno na zapisnik. Tom prilikom, sudija vodi računa da volja zaveštaoca bude jasno i precizno izražena i dužan je da upozori na zaveštaoca ukoliko neka njegova izjava proizvodi ništavost. Sudija je u obavezi da prilikom sačinjavanja zaveštanja vodi računa da bude u skladu sa javnim poretkom, a ukoliko zaveštalac insistira na nekoj ništavoj odredbi, sud rešenjem odbija da sastavi testament. Zaveštalac čita zapisnik, i pošto utvrdi da je to njegova volja, potpisuje ga. Ukoliko zaveštalac nije sposoban da pročita zapisnik ili ne može da se potpiše, testament se sastavlja u prisustvu dva testamentalna svedoka, čiji je identitet sud prethodno utvrdio. U tom slučaju, sudija sastavljeno zaveštanje čita zaveštaocu pred dva svedoka, zatim zaveštalac izjavljuje da je to njegovo zaveštanje koje potpisuje ili stavlja svoj rukoznak. Svedoci se potpisuju na samom zaveštanju, a sudija na zapisniku potvrđuje da su sve ove radnje izvršene.

  4. Konzularno zaveštanje je vrsta zaveštanja koju u inostranstvu sačinjava konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta.

  5. Brodsko zaveštanje je vanredni oblik zaveštanja koje na našem brodu sačinjava zapovednik broda, po kazivanju zaveštaoca, a po pravilima koja veže za sastavljanje sudskog testamenta. Ovako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku roka od 30 dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju.

  6. Vojno zaveštanje je vanredni oblik zaveštanja, koje se sačinjava u vreme mobilizacije ili rata po kazivanju zaveštaoca koji je na vojnoj dužnosti. Ovakvo zaveštanje sačinjava komandir čete ili drugi starešina, njegovog ili višeg ranga. Tako sačinjen testament prestaje da važi po isteku roka od 60 dana od dana završetka rata.

  7. Međunarodno zaveštanje je vrsta zaveštanja koja se sastavlja tako što zaveštalac pred ovlašćenim licem i dva istovremeno prisutna svedoka izjavljuje da je unapred sastavljeno pismeno izjava njegove volje kao i da je upoznat sa njegovom sadržinom. Sastavljanje ove vrste testamenta ne traži postojanje stranog elementa, tako da ne njegovu punovažnost ne utiču državljanstvo, prebivalište, boravište ili mesto gde je testament sastavljen. Ovlašćeno lice za sastavljanje ove vrste zaveštanja je sudija osnovnog suda, konzularni predstavnik, zapovednik broda ili vojni starešina ovlašćen za sastavljanje vojnog zaveštanja.

  8. Usmeno zaveštanje je forma testamenta koja se sačinjava kada zaveštalac zbog izuzetnih prilika ne može da sačini pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje se sačinjava tako što zaveštalac usmeno, pred istovremeno prisutna tri svedoka iskazuje svoju volju. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka izuzetnih prilika, u kojima je sačinjeno.

  9. Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je lice kome je ostavilac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini, kao i lice kome je zaveštalac zaveštanjem ostavio jednu ili više određenih stvari ili prava koja je hteo da pripadnu baš tom licu (isporukoprimac). Ako je testamentarnim raspolaganjem povređeno pravo na nužni deo tada nužni naslednici ostvaruju svoje pravo koje im pripada na osnovu zakona, i to nakon što se namire ostaviočevi poverioci. Nužni naslednici predstavljaju uži krug zakonskih naslednika, koji zbog svoje bliskosti srodstva sa ostaviocem uživaju posebnu zakonsku zaštitu, a veličina nužnog dela se određuje u skladu sa zakonskim pravilima koja važe za nužni deo. Dakle, testamentalni naslednici, kao i isporukoprimci, predstavljaju dužnike nužnih naslednika u situaciji kada je povređeno pravo na nužni deo lica koja u skladu sa zakonom imaju pravo na to, i to srazmerno svojim naslednim delovima. Rok u kome se može zahtevati smanjenje testamentalnih raspolaganja je tri godine od dana proglašenja testamenta.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top