Prouzrokovanje štete

19/10/2017 gradjansko-pravo

Pod pojmom “prouzrokovanje štete”, podrazumevamo narušavanje ili povredu nekog pravno zaštićenog dobra. Ukoliko je šteta prouzrokovana na imovini, onda govorimo o zaštiti imovinskih interesa i naknadi materijalne štete, međutim ukoliko se prouzrokovana šteta manifestuje u vidu povrede prava ličnosti, koja može da izazove poremećaj psihičke ili emocionalne ravnoteže,primenjuju se zakonska pravila koja se odnose na naknadu nematerijalne štete. Najpre je važno obratiti pažnju na protek vremenskog roka, kako ne bi došlo do zastarelosti potraživanja, zbog čega oštećeno lice ne bi moglo da naplati svoje potraživanje prinudnim putem. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok), a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala (objektivni rok).

NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE

Materijalna šteta se može javiti kao obična šteta ili izmakla dobit. Materijalna šteta se otklanja na dva načina: uspostavljanjem ranijeg stanja - naturalna restitucija, koja je prioritet, ili dosuđivanjem novčane naknade. Odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Tada se vrši naturalna restitucija koja podrazumeva popravku oštećene stvari, nabavku nove stvari iste vrste, količine i kvaliteta, kako bi se otklonile štetne posledice delovanja odgovornog lica Ukoliko nije moguće uspostaviti stanje koje je bilo pre prouzrokovanja štete, odgovorno lice će sudskom odlukom biti obavezano da isplati određenu svotu novca na ime naknade štete. Oštećeno lice, po slovu zakona, ima pravo na naknadu obične štete i pravo na naknadu izmakle koristi. Visina naknade štete se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Sud utvrđuje ovaj iznos na taj način što uzima u obziri sve okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, kako bi se materijalna situacija oštećenog dovela u ono stanje u kom bi bila da nije bilo štetne radnje. Novčana naknada se može dosuditi kao jednokratna naknada – za postojeću štetu koja je u celini nastala, a isplatom ove naknade oštećenom licu se šteta reparira u potpunosti ili kao mesečna renta – za štetu čije će dejstvo nastupiti u budućnosti, iz meseca u mesec. Nesporno je da oštećeno lice ostvaruje u sudskom postupku i pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od dana dospeća obaveze. Međutim, pitanje koje u praksi često izaziva nedoumice je od kog momenta se smatra da počinje da teče zakonska zatezna kamata? Da li od dana kada je šteta prouzrokovana ili od dana kada je pravo na naknadu štete utvrđeno sudskom odlukom? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li govorimo o naknadi novčane materijalne štete ili naknadi nenovčne materijalne štete. Naime, u oba slučaja je došlo do umanjenja imovine oštećenog lica, samo je razlika u tome da li je oštećeno lice iz “svog džepa” popravilo oštećenu/uništenu stvar ili je kupilo novu (obzirom da mu je oštećena stvar potrebna u svakodnevnom životu) ili oštećena stvar nije popravljena niti je zamenjena novom, već oštećeno lice čeka sudsku odluku kojom se štetnik obavezuje da naknadi štetu. Kao što se vidi, u prvom slučaju oštećeno lice je uložilo svoj novac radi reparacije (popravke stvari, vraćanja u pređašnje stanje, pre nego što je nastupila šteta) ili pribavljanja nove stvari, ukoliko reparacija nije bila moguća. Dakle, za njega pravo na zakonsku zateznu kamatu počinje da teče od onog dana kada je otklonio štetu jer je upravo tada i nastala obaveza naknade štete za lice koje je prouzrokovalo štetu. Stvari stoje drugačije kada oštećeno lice nije izvršilo popravku oštećene stvari, niti je kupilo novu već je podnelo tužbu nadležnom sudu, sa predlogom da se tuženi obaveže na naknadu štete. U tom slučaju, šteta još uvek postoji, nije otklonjena, već tužilac čeka da mu sud usvoji tužbeni zahtev i odredi visinu naknade štete. Pravo na zakonsku zateznu kamatu u ovoj situaciji počinje da teče od dana presuđenja, a naknada štete se dosuđuje u skladu sa cenama u vreme donošenja sudske odluke. Na ovaj način, tužilac je obeštećen u potpunosti, te može da izvrši restituciju, tj. popravku oštećene stvari ili ako to nije moguće da kupi novu. U ovim situacijama, preporučuje se angažovanje advokata, koji bi, kao stručno lice, preduzimao sve potrebne radnje, za pozitivno okončanje postupka.

NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE

Postojanje nematerijalne štete postoji kada je povređeno pravo ličnosti, kao subjektivno, neimovinsko pravo. Oštećeno lice može potraživati naknadu štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za pretrpljeni strah. Dakle, ovde se radi o šteti koja je prouzrokovana na ličnosti oštećenog lica i koja se manifestuje na njegovo psihičko i duševno stanje. Ovo su situacije kada oštećeno lice trpi određen stepen i intenzitet duševnih bolova, kada zbog određene radnje štetnika doživi strah određenog intenziteta, ili kada mu zbog radnje štetnika bude povređen ugled i čast i drugih osnova koje predviđa Zakon o obligacionim odnosima. Nosilac prava na naknadu nematerijalne štete može biti samo fizičko lice. Naša sudska praksa je stava da pravno lice nema prava na naknadu nematerijalne štete. Zbog povrede poslovnog i društvenog ugleda pravno lice ima pravo samo na naknadu materijalne, a ne i nematerijalne štete. Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednike samo ukoliko je potraživanje utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom. Jedan od čestih primera u našoj sudskoj prksi se odnosi na potraživanja naknade štete lica koja su neosnovano lišena slobode ili su, pak, neopravdano osuđena. Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog vođenja krivičnog postupka i određivanja pritvora pripada samo napred oštećenom licu, a ne i članovima njegove uže porodice, a radi se o jedinstvenom vidu štete vezane za ličnost oštećenog. Ovde se kao tuženi javlja Republika Srbija, Ministarstvo pravde, kojem se najpre podnosi zahtev za naknadu neimovinske štete. Ukoliko Ministarstvo ponudi oštećeniku manji iznos od onoga koji on smatra da mu pripada, tada može ostvariti svoje pravo pred nadležnim sudom. Zakon o obligacionim odnosima priznaje pravo na novčanu naknadu za duševne bolove članovima uže porodice lica koje je preminulo. Članovima uže porodice se, shodno Zakonu o obligacionim odnosima, smatraju bračni drug, deca i roditelji. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top