Potrošači, koja su vaša prava? Kako da se zaštitite kada kupujete preko interneta?

12/05/2017 zastita-potrošača

Zakon o zaštiti potrošača uredjuje prava i obaveze potrošača, instrumente i načine zaštite prava potrošača, kao ekonomski slabije strane. Potrošačem se smatra svako fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti.

Slovo zakona izričito propisuje da su ugovorne odredbe koje direktno ili indirektno ugrožavaju ili ograničavaju prava potrošača ništave tj. da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Trgovac je dužan da sačini cenovnik usluga i da na jasan i nedvosmislen način istakne cenu robe ili usluge. Takođe, trgovac je u obavezi da za kupljenu robu ili izvršenu uslugu potrošaču izda račun.

Koje informacije je trgovac u obavezi da pruži potrošaču pre zaključenja ugovora?

Zakon o zaštiti potrošača je predvideo obavezu i dužnost trgovca da obavesti potrošača pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga o sledećim elementima:

1) osnovnim obeležjima robe ili usluge; 2) poslovnom imenu, matičnom broju, adresi sedišta i broju telefona; 3) prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cena obračunati ako se zbog prirode robe ili usluge prodajna cena ne može utvrditi unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret; 4) načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza; 5) postojanju zakonske odgovornosti zbog nesaobraznosti robe ili usluge ugovoru; 6) načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a naročito o mestu prijema i načinu postupanja trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti; 7) prilikom ponude i prodaje tehničke robe o dostupnosti rezervnih delova, priključnih aparata i sličnih delova, tehničkog servisa, odnosno održavanja i opravke za vreme i posle prestanka perioda u kojem odgovara za nesaobraznost ugovoru, odnosno posle prestanka proizvodnje i uvoza robe; 8) uslovima za raskidanje ugovora, ako je zaključen na neodređeno vreme ili ako se produžava automatski.

Ako prilikom zaključenja ugovora trgovac ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja, na način na koji to propisuje Zakon, potrošač može zahtevati poništenje ugovora, nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ugovora prestaje istekom godinu dana od dana zaključenja ugovora. Teret dokazivanja izvršenja obaveze obaveštavanja potrošača snosi trgovac. Imajte na umu da potrošač nije dužan da plati dodatne troškove u bilo kakvom obliku, ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove, pored ugovorene naknade za glavnu ugovornu obavezu trgovca. Potrošač nije dužan da plati naknadu trgovcu za dodatne troškove ukoliko trgovac nije pribavio izričitu saglasnost potrošača pre nego što se potrošač obaveže ugovorom ili ponudom. Ukoliko je već platio trgovcu dodatne troškove, potrošač ima pravo na povraćaj novca. Najzastupljeniji primer su dodatni troškovi isporuke – poštanski troškovi – prilikom naručivanja neke robe.

Posebna pravila važe kod zaključenja ugovora na daljinu odnosno izvan poslovnih prostorija

U modernom potrošačkom društvu vrlo je česta pojava da trgovac i potrošač prilikom zaključenja ugovora nisu fizički na istom mestu. Kako se ugovor zaključuje isključivo upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije, Zakon o zaštiti potrošača poznaje posebna pravila kod ugovora na daljinu odnosno izvan poslovnih prostorija. Zakon najpre propisuje obavezu trgovca da kupca informiše o obeležjima robe ili usluge i ceni. Isto tako, trgovac je u obavezi da obavesti potrošača o troškovima transporta ili dostave i ko ih snosi (dodatni troškovi), zatim o načinu plaćanja, rokvima isporuke, servisu, rezervnim delovima, ako to proizvod zahteva. Takođe, kupac/potrošač mora biti upoznat sa adresom na koju može poslati reklamaciju ukoliko za tim bude potrebe i ko snosi troškove vraćanja robe ako se kupac predomisli. Trgovac je dužan da, do zaključenja ugovora a najkasnije u vreme isporuke robe ili početka pružanja usluga, dostavi potrošaču obrazac za odustanak i sam ugovor. Ukoliko postoje ograničenja u pogledu isporuke, trgovac je dužan da te podatke istakne.

Da li potrošač može vratiti robu koju je kupio zaključenjem ugovora na daljinu, npr. putem interneta?

Potrošač ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu, odnosno izvan poslovnih prostorija u roku od 14 dana, bez navođenja razloga. Obavezan je, međutim, da o tome obavesti trgovca pre isteka pomenutog roka, a snosi i troškove vraćanja robe, ako trgovac nije drugačije naznačio u ponudi. Tu mogućnost nema kupac koji pazari u klasičnoj radnji. To pravo potrošač nema ukoliko je roba proizvedena po njegovim posebnim zahtevima, ako se radi o zapečaćenoj robi koja se ne može vratiti iz zdravstvenih i higijenskih razloga – kozmetici, recimo. Isto važi i za isporuku zapečaćenih audio ili video zapisa, kao i računarskog softvera. Nema odustajanja i kada su u pitanju novine, časopisi ili periodična izdanja, kao i usluge dostave hrane. Trgovac je u obavezi da robu isporuči najkasnije u roku od 30 dana, osim ukoliko je drugačije ugovoreno, a takođe je u obavezi da potrošaču vrati novac u roku do 14 dana ako je potrošač odustao od ugovora. U slučaju da roba ne odgovara onome što je naručeno, potrošač ima pravo na opravku, zamenu, ali i umanjenje cene ili raskid ugvora ukoliko ne želi da je vrati. Potrošač ima pravo na garanciju kao da je robu kupio u klasičnoj radnji.

Kako potrošač može da zaštiti svoja prava, ako trgovac postupi suprotno Zakonu?

Potrošač može, najpre, da uloži potrošački prigovor koji predstavlja svaku pritužbu kojom se prijavljuje povreda prava potrošača iz Zakona o zaštiti potrošača i drugih zakona. Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača vodi Nacionalni registar potrošačkih prigovora. Zakon o zaštiti potrošača definiše potrošački spor kao spor koji proizlazi iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca. U postupku pred sudom u potrošačkom sporu, u smislu zakona kojim se uređuje parnični postupak, ne plaća se sudska taksa za tužbu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000 dinara. Dakle, potrošači su izuzeti od plaćanja sudskih taksi, da bi se pojednostavilo i pospešilo njihovo obraćanje sudu, u slučajevima kada su im ugrožena potrošačka prava.

Potrošački spor se može rešiti i vansudskim putem, osim u određenim situacijama, koje Zakon taksativno navodi. Ministarstvo sačinjava listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom i javno je objavljuje. Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ne isključuje niti utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, u skladu sa Zakonom.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top