Odlaganje krivičnog gonjenja

11/03/2017 krivično-pravo

Institut odlaganja krivičnog gonjenja daje mogućnost javnom tužiocu da odbaci krivičnu prijavu protiv osumnjičenog lica, ukoliko se ispune određeni uslovi i na taj način se izbegava vođenje krivičnog postupka. Da bi uopšte bilo govora o primeni ovog instituta, osnovni uslov koji se mora ispuniti je da protiv osumnjičenog lica nije nužno izricanje krivičnih sankcija i da je krivična prijava podneta za krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. Ukoliko tužilac oceni da je primena ovog instituta celishodna i opravdana, obzirom na prirodu krivičnog dela, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, stepen krivice, raniji život osumnjičenog, njegova lična svojstva i odnos prema oštećenom, odrediće osumnjičenom ispunjenje jedne ili više obaveza. Zakon propisuje da tužilac može naložiti osumnjičenom da otkloni štetnu posledicu ili da nadoknadi štetu nastalu izvršenjem dela, da uplati određeni novčani iznos humanitarnoj organizaciji ili javnoj ustanovi, da obavi društveno korisni ili humanitarni rad, da ispuni dospele obaveze izdržavanja, da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, odnosno da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji i/ili da izvrši obavezu utvrđenu pravosnažnom sudskom odlukom ili da poštuje ograničenje utvrđeno istom. Dakle, tužilac u konkretnoj situaciji procenjuje koja od navedenih obaveza je najadekvatnija i ukoliko osumnjičeni prihvati izvršenje obaveze, javni tužilac će u naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja odrediti rok u kome osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze. Taj rok ne može biti duži od godinu dana. Ukoliko osumnjičeni ispuni obaveze, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu i o tome će obavestiti oštećenog, koji nema pravo prigovora višem javnom tužiocu. Oštećeni, u svakom slučaju, zadržava pravo da ostvari imovinskopravni zahtev u parničnom postupku. U slučaju da osumnjičeni ne izvrši neku od naloženih obaveza, krivični postupak će se nastaviti. Važno je napomenuti da pristanak osumnjičenog na primenu instituta odlaganja krivičnog gonjenja nema uticaja na dalji tok krivičnog postupka, odnosno ne može se smatrati kao priznanje izvršenja dela i tretira se kao da primena instituta nije ni pokušana. Prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja nikada se ne ulazi u meritum krivične stvari – ne utvrđuje se da li je okrivljeni izvršio krivično delo i da li je za isto kriv. Okrivljeni prema kome je institut uspešno primenjen ima isti položaj kao i svaki drugi okrivljeni protiv koga je krivična prijava odbačena ili je tužilac odustao od gonjenja iz bilo kog drugog zakonom predviđenog razloga.

Primena instituta je moguća do podnošenja optužnog predloga.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja predstavlja odstupanje od načela legaliteta, a koje ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevima krivičnih dela za koja se učinioci gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje uvek kad se za to ispune zakonski uslovi. Prema ovom načelu, krivično gonjenje nastupa nezavisno od volje javnog tužioca i njegove ocene celishodnosti gonjenja. Suprotno načelu legaliteta je načelo oportuniteta po kome javni tužilac ima ovlašćenje da procenjuje celishodnost krivičnog gonjenja, tako da može da odluči da ne preduzme krivično gonjenje, uprkos tome što su ispunjeni svi zakonski uslovi. Upravo institut odlaganja krivičnog gonjenja predstavlja primenu oportuniteta i najznačajnije odstupanje od načela legaliteta, koje je sastavni deo normi krivičnog procesnog prava Republike Srbije. Namera zakonodavca je bila da primenom ovog instituta rastereti rad sudova i smanji troškove krivičnih postupaka, u slučajevima kada nije nužno izricanje krivičnih sankcija, zbog postojećih okolnosti.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top