Obezbedite svoje potraživanje i na najefikasniji način naplatite svoj dug

01/02/2018 gradjansko-pravo

Kada govorimo o založnom pravu, možda bi najjednostavnije bilo reći da je to stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, pre ostalih poverilaca. Založno pravo, kao takvo, nije samostalno i ne postoji samo za sebe, već prati sudbinu glavnog potraživanja i služi za obezbeđenje istog. Svrha založnog prava je da se založni poverilac, koji ima založno pravo na nekoj od dužnikovih stvari, namiri u celini svoje potraživanje, isključujući sve ostale poverioce. Dakle, založno pravo obezbeđuje založnom poveriocu mogućnost namirenja, i onda kada ostali, obični poverioci, ne mogu naplatiti svoje potraživanje u celini, ili se uopšte ne mogu naplatiti.

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa poznaje pravo zaloge na pokretnim stvarima, nepokretnostima i pravima. Pravo zaloge može nastati na osnovu pravnog posla, sudske odluke i na osnovu zakona. Glavna razlika između založnog prava na pokretnim stvarima i na nepokretnostima je u tome što, zalaganjem pokretne stvari dužnik (zalogodavac) tu stvar predaje založnom poveriocu, dok je kod založnog prava na nepokretnosti –hipoteka- situacija nešto drugačija.

Kada govorimo o založnom pravu na pokretnim stvarima -ručna zaloga- najpre se može reći da je osnovna obaveza zalogodavca da preda stvar, koja je predmet založnog prava, zalogoprimcu. Može se desiti da je ta stvar već založena trećem licu, i tada založno pravo nastaje kada zalogodavac obavesti treće lice o nastanku novog založnog prava na istoj stvari i naloži mu da po naplati svog potraživanja stvar preda novom poveriocu. Dok postoji založno pravo, zalogoprimac pribira plodove koje ta stvar daje, u kom slučaju se dug zalogodavca smanjuje za vrednost pribavljenih plodova. Naravno, ugovorne strane mogu ugovoriti i da zalogoprimac preda sve plodove zalogodavcu. Zalogoprimac drži stvar i na njoj ima državinu, a po dospelosti potraživanja ima pravo da zahteva od suda da se stvar proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni, ukoliko ta stvar ima berzansku ili tržišnu vrednost. Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom založne stvari, naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca, kao i visinu kamate i prateće troškove.

Kao što je već navedeno, kod založnog prava na nepokretnostima, stvari stoje drugačije. Naime, da bi založni poverilac obezbedio svoje potraživanje konstituisanjem založnog prava na nepokretnosti ( koja može biti u vlasništvu dužnika ili nekog trećeg lica), potrebno je najpre da postoji pravni osnov koji se može javiti u vidu ugovora/poravnanja, založne izjave dužnika (jednostrana hipoteka), na osnovu sudske odluke, ili pak na osnovu zakona. Sledeći korak u ostvarivanju ovog prava je upis hipoteke u katastar nepokretnosti, koji se vrši na osnovu isprava koje su podobne za upis prava i koje moraju u sebi da sadrže clausulu intabulandi, odnosno odredbu kojom se dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti obavezuje da će dopustiti upis hipotekarnog prava u katastar nepokretnosti u korist hipotekarnog poverioca. Ovako upisana hipoteka ima dejstvo kako prema poveriocu i dužniku, tako i prema trećim licima, jer hipotekarni poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz založene nepokretnosti iako je dužnik prodao i predao nepokretnost trećem licu i ono je postalo vlasnik. Dakle, hipoteka je vezana za nepokretnost koju „prati“, bez obzira na to ko je njen vlasnik. Vlasnik, obzirom da i nakon upisa hipoteke nepokretnost ostaje u njegovoj državini, ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni, da pribira plodove koje predmet nepokretnosti daje (npr. zakupnina), kao i da otuđi predmet hipoteke, ali tada se ne menje ništa u dužnikovoj obavezi i obezbeđenom potraživanju.

Hipotekarni poverilac ima prvenstvo u naplati svog potraživanja, kako u odnosu na obične poverioce, tako i u odnosu na ostale hipotekarne poverioce čija je hipoteka kasnije nastala. Zakon o hipoteci kao osnovni način ostvarivanja prava hipotekarnog poverioca predviđa vansudski postupak namirenja, s tim da ovakvim rešenjem nije isključen sudski postupak namirenja. Pravilo je da prestanak glavnog potraživanja znači i prestanak hipoteke. Međutim, prestanak hipoteke ne nastupa po sili zakona kada prestane potraživanje, već je potrebno da ona bude ispisana iz nadležnog katastra nepokretnosti.

Što se tiče založnog prava na pravima, ova vrsta založnog prava nastaje kada poverilac obezbedi svoje potraživanje na taj način što će mu dužnik, umesto stvari, založiti neko svoje potraživanje koje ima prema trećem licu. O ovakvom ugovoru potrebno je da bude obavešteno treće lice, odnosno dužnik zalogodavca.

Kada postoji potraživanje koje je obezbeđeno zalogom ili hipotekom, te protekne vreme potrebno za zastarelost ovog potraživanja, poverilac se iz opterećene stvari može namiriti jedino ukoliko stvar drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u odgovarajući registar. Međutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja se iz opterećene stvari ne mogu namiriti.

PREDHODNI ČLANAK SLEDEĆI ČLANAK

Top